Psihodijagnostika
Psihodijagnostika
Šta je psihodijagnostika?
Psihodijagnostika je naučna disciplina u kliničkoj psihologiji, ali i klinički metod i veština, čiji je predmet psihološka eksploracija sveukupne ličnosti pojedinca, tj. njene strukture, dinamike, sposobnosti i potencijala.
Šta je psihološko testiranje?
Psihološko testiranje je procedura stručne primene heterogene skupine savremenih psiholoških dijagnostičkih instrumenata (eksplorativnog intervjua, skala, upitnika, psiholoških testova, projektivnih testova i tehnika).
Ko može da sprovodi psihološko testiranje?
Psihološke testove jedino, zakonski, etički i profesionalno, mogu da primenjuju i ispravno tumače osobe sa zvanjem specijaliste medicinske psihologije i diplomiranog kliničkog psihologa.
Gde se obavlja psihološko testiranje?
Psihološko testiranje se obavlja u prijatnom i „intimnom“ ambijentu. Jedini prisutni su psiholog i klijent. Psiholog ima etičku obavezu da sve dobijene i raspoložive podatke čuva u strogoj tajnosti.
Ko upućuje na psihološko testiranje?
Na psihološko testiranje klijent može doći samoinicijativno, ali i po preporuci psihijatra, psihoterapeuta ili po nalogu ovlašćenog organa (sud, centar za socijalni rad i sl).
Koji su razlozi upućivanja na psihološko testiranje?
Psihološko testiranje ima veoma široku primenu i korist od njega je višestruka. Razlozi upućivanja ili samoinicijativnog dolaska na psihoško testiranje su brojni i raznoliki:
Od čega se sastoji psihološko testiranje?
Psihološko testiranje se sastoji iz dva dela. Najpre se sa klijentom obavlja razgovor, a potom se primenjuju psihološki testovi:
Koliko traje psihološko testiranje?
Kako je procesu psihodijagnostike neophodno pristupiti veoma ozbiljno, u skladu sa svim pravilima i propisima struke, psihološko testiranje najčešće traje nekoliko sati (3-4 sata), a ponekad se organizuje i iz više susreta (najčešće dva susreta i to kada psihološko testiranje uključuje sveukupnu procenu ličnosti (procenu inteligencije, strukture ličnosti klijenta i psihopatologije). Koliko će vremena biti potrebno zavisi od razloga zbog kojeg se testiranje obavlja, što ujedno odredjuje i broj i vrstu testova koji će se primeniti, kao i od samog pacijenta (uzrasta, psihofizičkog stanja, motivacije, koncentracije, aktuelne psihopatologije).
Šta je još važno?
U cilju što bolje i preciznije psihodijagnostičke procene, kao i detaljnijeg sagledavanja ličnosti klijenta klinički psiholog:
Šta sledi posle psihološkog testiranja?
Pisanje psihološkog nalaza i mišljenja je najteži i najzahtevniji deo posla, koji traje više sati i zahteva stručnu analizu, interpretaciju i integraciju svih dostupnih i dobijenih podataka tokom psihološkog testiranja. Psihološki nalaz i mišljenje se dostavlja naručiocu (psihijatru, psihoterapeutu, sudu, centru za socijalni rad), kao i samom pacijentu.
Ko su klijenti koje psihološki testiramo?
Opšte napomene:
Ukoliko je klijent slabovid neophodno je da ponese naočare za vid. Tokom psihološkog testiranja klijent ne sme biti pod dejstvom psihoaktivnih supstanci (droga i alkohola). Preporuka je (nije neophodnost) da klijent ne bude umoran, nenaspavan, gladan i žedan, kako bi se što bolje fokusirao na rad tokom celokupne procene (poželjno je sa sobom poneti flašicu sa vodom i eventualno nešto slatko).
Posebne napomene:
Ukoliko se za testiranje prijavljujete po uputu ili preporuci psihijatra ili psihoterapeuta neophodno je doneti uputno pitanje, koje sastavlja psihijatar ili psihoterapeut po čijoj se preporuci ili zahtevu upućujete na psihološko testiranje. Uz uputno pitanje neophodno je dostaviti i podatke za kontakt sa psihijatrom/psihoterapeutom (mail adresa), kako bi se istom dostavio pisani nalaz i mišljenje.
Ko za Vas vrši psihodijagnostiku?
Stručne usluge psihodijagnostike pruža Ivana Kotur, specijalista medicinske psihologije i sudski veštak za oblast pishologije>>>.