Vaš internet pretraživač je zastareo. Podrazumevamo da ga nadogradite na poslednju verziju.

Termini svakim radnim danom

od  09:00 - 21:00 

 

   Pozovite na tel. (klik na broj):

 

Zakazivanje termina u dogovoru sa klijentom.

 

Za sva pitanja, pišite na mejl (klik na link):

zaklina.filipovic.srb@gmail.com

 

KontaktKontakt

 Anitfašističke borbe br. 21b, Novi Beograd (Beogradska Arena)

 

 Pratite me na Facebook Pratite me na Facebook

   Pratite me na Facebook

 

 Pratite me na Instagramu Pratite me na Instagramu

   Pratite me na Instagramu

 

Psiholog Žaklina Filipović na Google MapsPsiholog Žaklina Filipović na Google MapsNa Google Maps

privatni-psiholog >>>

Blog - Bračne i parterske vezeBlog - Bračne i parterske veze23.10.2022.

 

PROBLEMI U BRAKU I RAZLIČITOST PARTNERA

 

Problemi u braku - potapanje ili mirna luka?

 

    Koji su najčešči problemi u savremenom braku? Postoje li faktori rizika po uspeh braka i partnerske zajednice? Zašto se dešavaju prevare u braku i odavanje porocima? Kako da rešim bračni problem? Da li je razvod najbolje rešenje za mene? Da li da se obratim psihoterapeutu?

    Ovo su pitanja koja mnogi supružnici i emotivni partneri  počnu da postavljaju sebi kada se pojavi ozbiljnija kriza u braku ili vezi, a strah od bračnog brodoloma se nadvije nad brak, uglavnom već načet nekim pukotinama koje prete da postanu nepremostiv rascep.

    

I - NAJČEŠĆI PROBLEMI U SAVREMENOM BRAKU  

  

    Deo brakova i partnerskih zajednica opterećuju svima poznati problemi –finansijske poteškoće bračnih drugova, nasilje prema partneru (fizičko, psihičko, emotivno, ekonomsko...), poroci - neverstvo jednog ili oba partnera, alkoholizam, narkomanija, kocka...

    Kako se izboriti sa njima?

     Svaki problem u braku ili partnerskoj zajednici nužno je posmatrati iz dva ugla.

     Jedan je pojavni, onako kako se manifestuje ponašanje koje vidimo kao problem. Iz drugog ugla moramo posmatrati dubinske uzroke ovakvog ponašanja. Slično kao sa fizičkom bolešću, javljaju se simptomi, oštećenja tkiva ili organa, koja se moraju na odgovarajući način sanirati ali uzrok njihovog javljanja jeste nešto što se mora dijagnostikovati i na to reagovati. Kako se kaže - lečiti uzrok, a ne (samo) posledice.

    Sa jedne strane, naravno da sve ove pojave predstavljaju ozbiljne probleme koji vode degradiranju ne samo partnerske zajednice, već i cele porodice kao institucije i njenih članova – pojedinaca. Nastupa funkcionalno propadanje i pojedinca i zajednice, socijalni (lični i profesionalni), moralni i materijalni sunovrat, koji prate sve intenzivniji medjusobni sukobi i, prosto, zarobljavanje života – i partnerovog i sopstvenog.

 

Poroci - beg od životaPoroci - beg od života

 

     Ova stanja mogu da se završe razilaženjem - razvodom, ali i bolešću, narušavanjem fizičkog, psihičkog i duševnog integriteta partnera, njegovom manjom ili većom, privremenom ili trajnom, emocionalnom povredom.

     Sa druge strane, suštinski gledano, svi poroci su beg od realnosti.

     Kroz terapijski proces treba doći do odgovora zašto se to pojavilo. Šta je uzrokovalo beg od realnosti? Kakva je bila realnost zbog koje je nastala potreba da se od nje ode?

     Ovde uglavnom imamo fokus na ono šta se zbilo, na ono što se dogodilo pa je dovelo do problema u braku, razmimoilaženja, sukoba i našeg osećaja nezadovoljstva.

     Sa jednakom pažnjom, možda i većom, treba da se zapitamo i šta je ono što se u braku nije desilo? Da li je kvalitet života manje sadržajan, koja to potreba u braku nije zadovoljena zbog čega  se u nekom „virtuelnom svetu“ zadovoljava. 

    To može biti odsustvo razumevanja i poštovanja, nepriznavanja partneru njegovih potreba i neomogućavanje načina njihovog ostvarivanja  - jednako kao što smatramo da mi imamo pravo, i bez obzira da li mi naša stremljenja ostvarujemo ili ne, bilo da se svesno „žrtvujemo“ i njih odričemo, bilo da ih prosto nemamo. Odsustvo podrške, izneverena očekivanja (često nerealna), zajedničkih „strateških“ ciljeva u životu, sve to na kraju rezultira, ili im je zapravo uzrok – odsustvom ljubavi, u najširem smislu pojma.

 

Usamljenost u braku - alarm da se nešto preduzmeUsamljenost u braku - alarm da se nešto preduzme

   

    Uvidjanje ovih relacija može da spase brak. Možda ga i ne spase ali za izbegavanje ponavljanja grešaka u nekoj eventualnoj budućoj vezi, ova spoznaja je od izuzetne važnosti. Partnere ne biramo slučajno, kao što nam se čini. Na primer, narcisoidni tip ličnosti nesvesno  „bira“ nekog ko je zavisna ličnost, kako bi se narcis osećao još moćnije i kompetentnije pored takve osobe, ili može pronaći i prikrivenog narcisa kao partnera, koji samo ima drugačiju strategiju od njegove da zadivi druge. Zato  se često dešava da jedna osoba iznova nalazi slične partnere, iako je prethodnog napustila upravo zbog nekih crta ličnosti koje je ponovo  kao magnet privuku u novu vezu – sa istim problemima.  Kako, dakle, da dodjemo do kompatibilnog partnera i šta predstavlja kompatibilnost?

  

1.- KOMPATIBILNOST BRAČNIH DRUGOVA 

 

    Kad je u pitanju kompatibilnost partnera, najzahvalniji odgovor je da se uvek radi o individualnim situacijama.

    Niko ne odriče mogućnost niti spori realnost da bilo koja bračna ili partnerska zajednica može da uspe bez obzira na naizgled velike razlike izmedju partnera, u životu vidimo takve primere, kojih svakako nije malo.

 

Kompatibilnost partnera - uklapamo li se savršeno?Kompatibilnost partnera - uklapamo li se savršeno?

  

    Ipak, mora se skrenuti pažnja da neke okolnosti vezane za ličnosti partnera i razlike izmedju njih nose nešto veći „stepen rizika“ po uspeh braka.

    Ovu su faktori koji mogu (ali ne moraju neizostavno) da negativno utiču na brak:

  

1.1 - Razlika u godinama izmedju supružnika

 

     Jedna od tih okolnosti je razlika u godinama. U današnje vreme emancipacija je donela oslobadjanje od nekih stega i napuštanje predrasuda.

    Danas se veća razlika u godinama izmedju supružnika, bilo u bračnoj bilo u vanbračnoj zajednici, odnosno emotivnih partnera, zatim, okolnost da je u tim vezama žena starija od muškarca, ne smatra preprekom za skladno funkcionisanje veze niti, po pravilu, dovodi do osude sredine, izuzev u ekstremnim situacijama.

    I pored toga, mora se voditi računa, ako razlika u godinama predstavlja „generacijski jaz“, verovatnije je da se veza može završtiti neuspehom. Jer, različite generacije odrastaju u različitom društvenom kontekstu, spram kojeg se i formiraju kao ličnosti, usvajaju različite vrednosti čiji sistem grade u okruženju u kojem odrastaju. To lako može da dovede do nerazumevanja izmedju partnera. Različite životne faze svakog čoveka jednostavno proizvode ritam života svojstven toj fazi, pa kada one nisu usaglašene, ne mogu biti usaglašeni ni partneri.

    Ne potcenjujmo ni biologiju. 

    Život možemo zamisliti kao krivu na grafikonu, koja se najpre „penje“, rastemo, razvijamo se, energetski i motivaciono smo u uzlaznoj putanji, dostižemo sebi zadate ciljeve i ostvarujemo se na raznim životnim poljima. Što smo stariji, naše životne aktivnosti se usporavaju, pa se može desiti da imamo sve manje energije, želje, volje za nove ciljeve te kriva može da počne i da opada. Ako se partneri u jednom trenutku/periodu nadju na različitim tačkama razvoja, u različitim životnim ciklusima, a velika razlika u godinama (npr. dvadeset i više godina) po pravilu do toga dovodi, vrlo lako može doći do nemogućnosti zajedničkog funkcionisanja, gotovo na dnevnom nivou.

    Uprkos činjenici da čovek sazreva tokom svog života,mogu se pojaviti različiti ciljevi, motivi i različita gledišta, koja udaljavaju partnere.

    Srpska pravoslavna crkva za razliku u godinama koja je veća od petnaest godina traži poseban blagoslov (dozvolu) nadležnog eparhijskog Arihijereja.(1)

    Smatra se da je potrebna posebna pažnja u situacijama kada, prema godinama starosti, jedan bračni drug može biti roditelj drugom.

 

1.2 - Starost supružnika 

 

    Podaci pokazuju da sve stariji ulazimo u brakove.(2)

  Prosečna starost mladenaca pri zaključenju prvog braka, podaci za Srbiju 1970. - 2021.Prosečna starost mladenaca pri zaključenju prvog braka, podaci za Srbiju 1970. - 2021.

 

    Ovo  se u nauci i sprovedenim istraživanjima objašnjava današnjom težnjom ljudi da najpre ostvare karijeru, postignu ekonomsku nezavisnost, akumuliraju imovinu, upoznaju bolje partnera tako što žive neko vreme zajedno.(3)

    Istraživanja pokazuju da i strah od razvoda braka čak predstavlja jedan od značajnih razloga odbijanja sklapanja braka.

 

Sve stariji stupamo u brak - sve stariji se i razvodimoSve stariji stupamo u brak - sve stariji se i razvodimo

     

          Što smo stariji, to smo sve manje fleksibilni, manje spremni na menjanje sebe, prilagodjavanje drugom, napuštanje starih i usvajanje novih navika.

     Tako i bračni drugovi - što su stariji, teže se prilagodjavaju jedno drugom.

  

1.3 - Potomstvo – deca u braku

 

       Razlike u željama partnera za ostvarivanje potomstva, suprotstavljenost okrenutosti karijeri i materijalnim preduslovima, sa jedne strane, i želje za radjanjem dece, sa druge strane, sve više dovodi do nesuglasica izmedju bračnih partnera.

     Zbog svega ovoga, danas mladi češće pribegavaju kohabitaciji, tj. zajedničkom životu bez zaključenja braka, i odlažu dobijanje potomstva.

     Po nekim podacima, 35% anketiranih supružnika se nije razvelo samo zbog dece.  Iz ovakve njihove percepcije (da ne nagadjamo „šta bi bilo kad bi bilo“, tj. da nemaju dece), jasno je da deca predstavljaju odvraćajući faktor od razvoda braka.

     Zanimljivi su i zvanični podaci za Srbiju o dužini trajanja brakova do razvoda.(4),(11)

 

Tabela - Razvedeni brakovi u Srbiji prema dužini trajanja braka do razvoda za period 2015. - 2021.Tabela - Razvedeni brakovi u Srbiji prema dužini trajanja braka do razvoda za period 2015. - 2021.

       

    Iz ovih podataka vidimo da je skoro jednak broj brakova koji se razvedu  posle 20 i više godina braka, i broj brakova koji traju izmedju 10 i 20 godina (obe grupe po oko 25% od ukupnog broja razvedenih brakova). Ovo je možda pokazatelj da se neki supružnici odlučuju na razvod tek nakon što deca odrastu i napuste porodični dom, da im je podizanje dece bilo faktor koji ih je nekako prinudno držao zajedno. Dodatno, onog momenta kada  deca napuste roditeljski dom, roditelji – bračni drugovi suočavaju se sa gubitkom dotadašnje esencijalne uloge u odgajanju deteta, odjednom su okrenuti  i pretežno upućeni samo jedno na drugo, potisnuti problemi isplivavaju, pa uz nesnalaženje u novim, izmenjenim ulogama, od kojih su odvikli davnih godina jer nisu ulagali u svoj odnos i razvijali ga, dolazi do nepremostivih neslaganja. 

    Porast razvoda dugovečnijih brakova se nastavlja.

    

Grafikon - Procenat razvoda braka u Srbiji  koji su trajali preko 20 godina pre razvoda, za period od 1971. - 2021.Procenat razvoda braka u Srbiji koji su trajali preko 20 godina pre razvoda, za period od 1971. - 2021.

     

    Deca, sa druge strane, nisu  „garant“ opstanka braka. Statistički podaci za Srbiju za poslednjih nekoliko godina, pokazuju da je oko polovine razvedenih brakova bilo - brakovi sa decom. Dakle, podjednak je broj brakova i sa decom, i bez dece, koji se razvede.(5)

 Grafikon - Odnos razvednih brakova sa i bez dece, Srbija 2015. - 2021. godinaOdnos razvednih brakova sa i bez dece, Srbija 2015. - 2021. godina

  

   Medjutim, prema poslednjem Popisu stanovništva u Srbiji (2011.), u porodičnoj strukturi bilo je:

 

            -       48,9% bračnih parova sa decom, a

 

            -       28,3% bračnih parova bez dece 

 

(vanbračnih parova sa decom je bilo  3,2%, a vanbračnih parova bez dece 2,3% svih porodica).

     Vidimo, dakle, da je broj brakova sa decom skoro duplo veći od onih bez dece, pa jednak broj razvoda zapravo bi govorio da se brakovi bez dece razvode skoro duplo više. 

 

1.4 - Mešoviti brakovi

 

    Neke druge razlike izmedju partnera takodje mogu imati uticaj. Razlika u obrazovanju, iako sve manje značajna, zaposlenosti, primanjima, rasnom ili etničkom poreklu, ne mogu se prosto zanemariti.

          

1.4.1. - Rasna i etnička različitost bračnih partnera

 

    Rasne, etničke, verske i kulturološke odlike daju snažan pečat životu pojedinca i mogu imati bitan uticaj na skladnost braka.

    Prisetimo se samo da je u Sjedinjenim Američkim Državama tek 1967. godine, Vrhovni sud SAD presudom u slučaju Loving protiv Virdžinije, „legalizovao“ medjurasni brak na celoj teritoriji države, što je u mnogim državama SAD tek tada dovelo do ukidanja zakona koji su takve brakove zabranjivali.

    Kao (tzv. zapadna) civilizacija nemamo, dakle, dugo i bogato iskustvo tolerancije te vrste.

    Recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama (koje karakteriše multinacionalnost, dovoljnost statističkih podataka i dostupnost istraživanja), broj mešovitih brakova je sa 3% od ukupnih brakova 1967. porastao na  17 % (samo?) 2015. godine. Broj onih koji se protive mešovitim brakovima u SAD je pao sa 31% ispitanih Amerikanaca 2000. godine, na 10% 2017. godine, ali i dalje postoji opšta partijska podela po ovom pitanju, pa 49% Demokrata smatra da su mešoviti brakovi dobri za društvo, a samo 28% Republikanaca deli ovaj stav. Ako ste crne rase, pretpostavljam da biste 1990. godine dobro razmislili da li da udjete u brak sa Amerikancem bele rase, pogotovo Republikancem, kada se 63% necrnih Amerikanaca (i tazbine, dakle) protivilo da se njegov bliski rodjak oženi crnkom. Srećom, udeo gradjana koji se ovakvim brakovima protive pao je 2017. godine na 14% (ineresantno je da u obrnutoj situaciji, oni koji nisu bele rase, protivili su se braku sa osobom bele rase samo kod  7%  ispitanika 2000. godine, odnosno kod  4% ispitanika 2016. godine).(6)

 

Mešoviti brak - primer za tolerancijuMešoviti brak - primer za toleranciju

 

     Godine  2000. skoro trećina (31%) Amerikanaca (svih pripadnosti) je izjavilo da bi se protivilo mešovitom braku u svojoj prodici. Godine 2017.  10%  ispitanika kaže da bi se protivilo da bliski rodjak stupi u brak sa osobom druge rase ili etničke pripadnosti.(6)

 

1.4.2. -Verske razlike supružnika

 

     Različita verska pripadnost mora postaviti pitanje verskog opredeljenja dece. Ukoliko su supružnici vernici, to može otvoriti razmimoilaženja i oko percepcije budućnosti bračnog odnosa.

    Bračna pravila Srpske pravoslavne crkve propisuju da je mešoviti brak moguć, pod odredjenim uslovima, s tim što bračni drug koji nije pravoslavne veroispovesti potpisuje pismenu izjavu da svog bračnog druga pravoslavca neće odvraćati i ometati od pravoslavnog ispovedanja vere i da se „naročito obavezuje“ da će svoju decu iz tog braka krštavati i vaspitavati u pravoslavnoj veri (1).

 

Venčanje u crkvi - sveta tajna brakaVenčanje u crkvi - sveta tajna braka

 

     Ortodoksni Jevrejin ne bi smeo da se oženi pripadnicom druge vere i kulture, osim njegove.

    Prema jednoj studiji , broj razvoda gde su oba bračna partnera bili katolici je bio 4,4 % od ukupnog broja  takvih zaključenih brakova, tamo gde su oba bili protestanti 6%, medju ateistima stopa razvoda je bila 17,9%, a ako je jedan bračni drug bio katolik a drugi protestant, stopa razvoda je bila 20,6%. Usputno zapažanje: iz ovoga može da se izvede i zaključak i da odsustvo vere nosi podjednak rizik po razvod kao i različitost vere.

    Po tradicionalnom islamskom porodičnom pravu (Šerijat), muž može u braku imati četiri zakonite žene (ali samo ako sa njima pravično tj. jednako postupa). U nekim zajednicama i pri nekim okolnostima, pristanak mlade na dogovorenu udaju je obavezan, negde se ignoriše. Bračna obaveza za  ženu je slaganje sa muževljevim rodjacima. Razvod je moguć sporazumom supružnika ili tužbom, ali samo muž ima pravo na jednostrani raskid braka, bez saglasnosti žene.

    U pogledu etničke strukture brakova u Srbiji, u 2021. godini  85,9% brakova zaključili su supružnici iste nacionalnosti (etnički homogeni brakovi). Najveći broj brakova - 90,7%  zaključen je između državljana Republike Srbije.(7)

    Nemojmo ovo shvatiti kao odvraćanje od mešovitih brakova, jednostavno, budimo svesni različitosti, odlučimo hoćemo li ih prihvatiti i poštujmo ih, ako želimo uspešnu vezu, ne očekujmo (i inače) od partnera da funkcioniše „po našem modelu“. Nažalost, ovakav pristup često izostaje.

    Uspešni mešoviti brakovi su možda baš putokaz i primer za uspešnan brak, za ispravan pristup drugom ljudskom biću.

    Ulazite u brak sa supružnikom, a ne njegovom familijom i prijateljima, u mešovitom braku izraženija je tolerancija za drugu rasu, veru ili etničko poreklo, za drugačije kulturološke osobenosti bračnog druga, ukazuje se medjusobno priznavanje i poštovanje, uspevaju da se različitosti stope u jedan sklad.

    To bi trebao da je recept i za sve druge različitosti, jer pristup njima, sasvim pogrešno, ne gledamo na takav način. Neki uspevaju da usaglase rasu i veru, a neki ne mogu da se dogovore gde će da drže džoger...

 

1.5. - Razlike izmedju supružnika u obrazovanju i socio-statusu

 

    U pogledu obrazovnog statusa bračnih drugova, moderno doba donosi sledeće karakteristike brakova:

 

                    1.- što je obrazovni status supružnika veći, to je stopa razvoda manja,

                    2.- što su supružnici obrazovaniji, to je veće nezadovoljstvo kvalitetom braka,

                    3.- porast obrazovanosti žena dovodi do većeg učešća u tzv. neplaćenom radu (u kući) muževa, a učešće žena se smanjuje,

                    4.- nezaposlenost muža u braku u kojem je žena zaposlena dovodi do najveće stope nezadovoljstva u braku,

                    5.- nesaglasnost oko podele poslova i obaveza je jedan od najvažnijih razloga nesuglasica partnera.

 

    Sve veća obrazovanost žena dovodi do njihove veće ravnopravnosti u braku, ekonomske nezavisnosti, potrebe da muževi više učestvuju u tzv. neplaćenim poslovima (poslovi oko kuće, dece i sl.) i tradicionalne uloge se menjaju. Kako viši nivo obrazovanosti i uzlazna putanja karijere istovremeno dovode do većeg poslovnog i društenog angažovanja oba partnera, kao i otvaranje mogućnosti zadovoljavanja nekih novih potreba, sve manje vremena i energije ostaje za kućne obaveze, što počinje da biva glavna tačka spoticanja i nesuglasica bračnih drugova, te je i doživljaj kvaliteta braka niži.

 

Muževi sve više učestvuju u tzv. neplaćenim poslovima - kućni poslovi i angažman oko deceMuževi sve više učestvuju u tzv. neplaćenim poslovima - kućni poslovi i angažman oko dece

    

    Nasuprot tome, niži stepen obrazovanja statistički donosi niže prihode, smanjene mogućnosti zadovoljavanja potreba, ne toliko društvenog angažovanja, pa su partneri više upućeni jedno na drugo, više vremena provode zajedno i kvalitet braka percipiraju povoljnijim. Paradoks je da je stopa razvoda obrnuto proporcionalna doživljaju kvaliteta braka, no, istraživanja i statistike zašto se ljudi ne razvode ne dolaze na red pored večitog pitanja zašto se razvode.

    Generalno, istraživanja pokazuju da što je veća razlika u obrazovanju izmedju bračnih partnera, to je brak izložen većem riziku razvoda.(8)

    Interesantno je i jedno istraživanje uticaja obrazovanja na brak u Srbiji. Ono pokazuje da razlika izmedju formalnog obrazovanja supružnika ne dovodi do osećaja nezadovoljstva u braku. Smatra se da oni kojima je formalno obrazovanje bitna karakteristika, spram nje i biraju bračne partnere. Ostali preferiraju neke druge karakteristike ličnosti (fizički izgled, životne vrednosti, interesovanja, duh, način života..) pa  razliku u formalnom obrazovanju ne doživljavaju kao bitnu. 

     Razlike u zaposlenju i primanjima nisu preterano značajne, izuzev u situaciji kada je suprug nezaposlen, a supruga jeste. (9)
Osećaj bračne i roditeljske nekompetentnosti tada predstavlja značajan činilac koji izraženo negativno utiče na doživljaj kvaliteta braka supružnika. U obrnutoj situaciji, kada je žena nezaposlena, to ne predstavlja toliki problem, i sasvim je jasno da je izvor ovoga i dalje prisutni tradicionalni, patrijarhalni mentalitet.

 

1.6 - Zaključak o različitosti bračnih partnera

 

    Sve ovo ne daje matematičku formulu za (ne)uspeh braka. Govorimo samo o „faktorima rizika“.(10)

    Što su razlike medju supružnicima veće, tu imamo više različitih zadataka koji pred njima stoje, za njihova medjusobna približavanja i usaglašavanja.

    Teže je postići kompromis sa nekim sa kim se duboko razmimoiliazimo u stavovima, razmišljanjima, nego sa nekim gde ste otprilike na sličnoj „talasnoj dužini“.

    Da li će bračna zajednica uspešno funkcionisati zavisi isključivo od samog odnosa bračnih drugova odnosno partnera. Postoji li ljubav, razumevanje, podrška, obostrano prihvatljiv sistem vrednosti? Osećam li se zadovoljno u braku? Da li se moja očekivanja ostvaruju, ispunjavam li ja partnerova očekivanja? Vidimo li isto budućnost i način vaspitanja i odgajanja dece? Možemo li da očuvamo ovo dobro? Možemo li bolje?

    Odgovore na ova pitanja svako može i mora da da za sebe. Od vas zavisi da li neki model funkcionisanja u braku smatrate željenim, dobrim, prihvatljivim, podnošljivim, ili ne. O tome biste trebali da razgovarate sa svojim partnerom.

    Dolazimo sada do zapravo najvažnije stvari u odnosu supružnika – njihove komunikacije.

  

2.- KOMUNIKACIJA IZMEDJU BRAČNIH DRUGOVA 

 

     Komunikacija je nešto što predstavlja ključni problem u svakom braku kao zajednici.

 

Neusaglašena kominikacija iz različitih konteksta - recept za neuspehNeusaglašena kominikacija iz različitih konteksta - recept za neuspeh

    

    Kako bi komunikacija predstavljala dijalog, a ne dva paralelna monologa, kako se ne bi iznova javljala kao medjusobno optuživanje dve parnične stranke u sudjenju, rat dvaju nezrelih koji pucaju iz oružja zvanog “moji/tvoji”, važno je ovladati mehanizmima tzv. nenasilne komunikacije, da se vidimo, čujemo, jasno definišemo problem, jasno izrazimo svoja osećanja i molbe odn. zahteve, uz izbegavanje negativnog formulisanja.

    Šta god da je u osnovi problema komunikacijske prirode, u principu je nešto što svakako treba da bude tema psihoterapijskog rada sa parovima. Neophodno je savladati asertivni vid komunikacije.

    Asertivna komunikacija podrazumeva nenasilan vid komunikacije, u kojem, uz medjusobno uvažavanje i poštovanje, dve strane razmenjuju mišljenja. To je umeće da na pravi način iznesemo svoje mišljenje i stavove, tako da nikog ne povredimo. Nametanje drugima svog mišljenja i otvorena  konfrontacija sa sagovornikom jeste agresija. Ćutanje i trpljenje nečega što vam smeta jeste agresija prema sebi. Asertivnost bi podrazumevala zlatnu sredinu.

 

    3.- UTICAJ RODBINE I PRIJATELJA SUPRUŽNIKA NA BRAK

 

    Gotovo jedna četvrtina brakova, naročito žena, trpi neželjeni uticaj rodbine, pre svega svekrve, na bračne odnose, i to u meri  koja često dovodi  do razvoda braka.

     Stupanjem u brak, supružnici ostaju vezani i za svoje primarne porodice i manje-više sve imaju odredjeni uticaj na ovaj novi brak. Pogotovo što mladi danas, kako smo rekli, sa roditeljima ostaju prilično dugo u zajednici, i do svojih 30-tih godina, pa se ove veze još više učvščuju i prvobitne uloge prudužavaju.

    Pritisnuti ekonomskom situacijom, mnogi parovi su prinudjeni da žive u zajednici sa roditeljima, ili čak i široj zajednici, jednog od supružnika, tradicionalno najčešće muža.

    Poznato je i da neki roditelji teško prihvataju odvajanje dece, pa i nesvesno čine stvari koje odvraćaju dete, nečijeg partnera, od potpunog osamostaljivanja i uporno pod “roditeljsku brigu” podvode već nedopustive uplive u život svog deteta, samim tim i u njegov brak ili vezu.

    Osim toga, u današnje vreme, kada su bračni drugovi rastrzani obavezama, čak i kada žive odvojeno od svojih roditelja, neretko posežu za njihovom pomoći, naročito oko dece (poznati „baka-servis“), tako da su roditelji supružnika (babe i dede) ne samo sopstvenom nametljivošću, već i zahtevom samih supružnika, uključeni u čuvanje i podizanje dece, a s tim u vezi i neke druge rutine porodice. Uz gotovo podrazumevanu dozu „najdobronamernijih saveta“, na ovaj način roditelji supružnika bivaju dodatno izloženi izazovu podizanja i vaspitanja dece (svojih unučića, što je primarna uloga i dužnost roditelja – bračnih drugova), a uz to uvučeni i uneke  druge aspekte funkcionisanja braka (koji nije njihov!), pa ovo lako dovodi do konfliktnih situacija.

 "Baka - servis" - ne odričemo ga se lako"Baka - servis" - ne odričemo ga se lako

        

    Najgora solucija je zahtev prema partneru da zauzme odredjenu stranu (a insistiramo – „moju“) i konfrontira se sa svojim roditeljima ili drugim bliskim članovima njegove rodbine.

    Ispravan pristup je jasno postavljanje granica,  i svom suprugu/partneru i  „umešačima“ -  naznačenjem  koja mešanja nećemo dozvoliti,  traženjem  podrške supružnika u tome, uz nedvosmisleno pokazivanje (i osećanje) poštovanja prema tim osobama i dopuštenjem, čak i podsticanjem, prihvatljivih ličnih i porodičnih odnosa izmedju svih.

    Pri ovome, moramo da budemo pošteni prema sebi i dosledni.

   Neretko se mladi bračni parovi ponašaju zavisno od roditelja, a sa druge strane, imaju prenaglašen doživljaj ugrožavanja  samostalnosti. Koristićemo i tražiti pomoć roditelja u obezbedjivanju stambenog prostora, u čuvanju dece, pomoć u kući, finansijsku pomoć u (konstantno) kriznim ekonomskim trenucima ili ostvarenju nekog materijalnog cilja, ponašaćemo se kao da su oni to dužni da čine i doživljavati to kao prirodno, a onda će nam smetati kada isti ti ljudi bivaju uvučeni u naš brak i porodicu i nesvesno, bez zle namere, daju sebi slobodu da predlože „najpametnije rešenje“ za neko pitanje koje se tiče našeg braka i naše porodice.

    Svakako, bilo kakvo činjenje ne daje pravo na mešanje u život, ali ako vodite babu na more da bi vam čuvala dete a da vi možete bar malo da se odmorite, ako ih pozovete kad god vam dete iznenada dobije temperaturu, ne pitajući da li oni mogu i hoće, ako su vam babe i dede dobri kad treba da vam finansiraju ili dotiraju kupovinu ili hitnu popravku kola, onda nemojte baš tragično da shvatate svekrvin savet da bi trebalo da promenite zavese ili da dete treba malo bolje oblačiti kad izlazi napolje.

    Setih se istinite anegdote jedne moje prijateljice, koja je u pola noći (po ko zna koji put u poslednje vreme) pozvala svoju majku, vapeći za savetom šta da radi sa svojom bebom koja, evo, celu noć plače, kako da je umiri. Žaleći se na umor i neispavanost, zapita majku kada će to proći.
Majka joj, ne gnevno, ali odlučno, odgovori (pogadjate?): „Nikad!“.
Ćerkinom zaprepašćenju ovakvim odgovorom kraj je došao je vrlo brzo, kada joj je majka postavila pitanja: koliko ona (ćerka) ima godina, koliko je sati i koje je doba dana, i da li je činjenica da ona, sa već svojih tridesetak godina, zove i budi majku u pola noći, plačući za pomoći!

    Jednoga dana i mi ćemo postati te babe i dede, nesnosne svekrve i prepametni tastovi...

    I ove vremešne majke i očevi, koje će već odrasla deca buditi noću kad im zatrebamo.

    Pustimo decu da odrastu. Pritka koja je do sada držala mladicu da raste uspravno, sada počinje da smeta i vezice se bolno usecaju u koru. A u oluji, i ta pritka može činiti razliku izmedju čupanja bića iz korena i odolevanju snažnim vetrovima. Samo nadjimo meru.

    Osim ako nemate pravog, dugogodišnjeg prijatelja, prema kojem je ukazano  poverenje  prošlo test godina i problematičnih situacija, što je danas, nažalost, sve redje, nije baš preporučljivo da najdublju intimu delite sa drugim ljudima i od njih dobijate savete, koliko god mislili da ste dovoljno bliski i u prijateljskim odnosima.

    Najpre, vaš brak ili veza može da se popravi i mimo njih, pa nije uputno da ostanu svedočanstva vašeg nezadovoljstva, kriticizma, ružnih dogadjaja i ružnih reči, jer ćete sa njima, verovatno i vaš partner, ostati u kontaktu, a njihova slika i o vama pojedinačno i o vašoj vezi nikad više neće biti ista.

    Čak se može i zloupotrebiti.

 Poveravanje o najintimnijim stvarima može biti zloupotrebljenoPoveravanje o najintimnijim stvarima može biti zloupotrebljeno

    

    Svi mi lako rešavamo tudje probleme. A možemo li svoje? Što bi se reklo u onoj pesmi:  „To što si varala, to bih ti oprostio, al` što si mene – to ne mogu”.

     Odbrambenim mehanizmima i željom da sebe prikažemo u što boljem svetlu, da ipak sakrijemo tamnu stranu našeg života, sve ono loše koje vidimo u tudjim životima, a koje zapravo postoji i u našem, mi negiramo  da postoji  kod nas, pa vam drugi ljudi svoje živote i veze mogu prikazivati idealnijim od onih kakvi stvarno jesu, a to će kod vas dodatno pojačati osećaj nezadovoljstva  sopstvenim životom. Dobićete savete za ponašanje na koje se sam savetodavac ne usudjuje, samo vam to neće reći.

    Negujmo zato prijateljstva i odnose sa najbližim srodnicima (roditeljima, braćom i sestrama...) na takav način da u životu zaista imate pravog prijatelja, nekog na koga možete da se oslonite. Delite srećne trenutke sa njima, jer ćete tako deliti i one trenutke koji nisu najsrećniji, pridržaćete jedni druge kada se klone, daćete im, i od njih dobiti, veru da se neki teški trenuci mogu prevazići, nadu da će sutrašnjica biti vedrija, pravi i dobronameran savet. Neće vas lagati kako bi vam se dopali ili ulagivali. Reći će vam šta misle da je najbolje za vas, svidjalo vam se to ili ne. To je nezamenljivo svakom od nas.

 

    4.- ODVOJEN ŽIVOT BRAČNIH PARTNERA

  

    Odvojen život supružnika može nastupiti, nazovimo tako, prinudno i dobrovoljno.

     Prunodno radvajanje se javlja kada je jedan supružnik, zbog potreba posla ili službe, prinudjen da živi sam, odvojen od bračnog druga i porodice.

     Iz  egzistencijalnih razloga, sve češće se odlazi na rad u inostranstvo, a spajanje porodica nije moguće ili nije ni željeno, ako drugi bračni drug nema mogućnosti za odlazak u inostranstvo, nema želju ili bi morao da žrtvuje svoju karijeru, neki roditelji ne žele da im deca odrastaju  u inostranstvu.

     U zavisnosti od dužine razdvajanja (ima slučajeva čak i decenijama), kvaliteta odnosa, učestalosti i načina održavanja ličnih kontakata, razdvojen život može da proizvede manje ili veće probleme, pa i razvod, ili tome bar bitno doprinese, uz ostale razloge.

     Drugi vid odvojenog života , koji smo nazvali „dobrovoljni“, može da se javi dvojako. U jednom vidu kao način rešavanja krize braka u cilju njegovog očuvanja, a u drugom kao relativno nova pojava poslednjih godina, pre svega u tzv. zapadnom svetu.

     Supružnici obostranom saglasnošću/željom jednostavno žive odvojeno, u odvojenim stanovima u istom mestu, čak istom kraju. U ostalom delu, funkcionišu (ako ćemo iskreno, koliko to dopušta takav život) kao bračni par. Realno, ovo je pre nešto izmedju veze (ne i vanbračne zajednice) i života nakon razvoda braka, a ne bračnog života kakav smo do sada poznavali.

     Naići ćemo na  svedočenja nekih, da su njihovi brakovi su na ovaj način spasavani, da je ovo je bio model koji je omogućavao da ostanu u braku. I naići ćemo na mišljenja da ovo ima, a svakako ima, i svojih prednosti, da se zadržava dovoljna doza individualizma, ona koju bračna zajednica ograničava i da se neke nepotrebne i banalne nesuglasice ovim izbegavaju.

     Ne sporim pojedinačna pozitivna iskustva, pa ni da u nekim slučajevima ovo može doneti spas braka u krizi. Ali, samo ako je privremeno, vremenski ograničeno, dok se sa ovako veštački napravljene distance ne smire strasti a bračni problem i odnosi ne sagledaju iz drugačije perspektive. Ili dok supružnici ne iskuse da je zapravo razilaženje bolja opcija (slično “braku na probu”, ovo bi bilo nešto kao “razvod na probu”).

 

Odvojen život supružnika - faktor rizika po brakOdvojen život supružnika - faktor rizika po brak

      

    Trajnije razdvajanje u nameri da takvo stanje preraste u model funkcionisanja braka ne može, osim izuzetno, da donese očuvanju i snaženju bračne zajednice, onako kako se ona tradicionalno shvata i kako je i danas shvatamo. Jer, ovakav model nije bračna, porodična zajednica, već formalni brak. I možda kvalitetna emotivna veza (ili čak i porodična?). Ne može predstavljati „zajednicu“.  I verujem da su ove situacije „dobrovoljnog razdvajanja“, u kojima bi bio opravdan odvojen život, zaista krajnji izuzeci, na nivou statističke greške. U brak ulazimo da sa nekim delimo sve. I život, sve njegove zadatke, da ih zajedno rešavamo, i lepo i ružno, da zajedno rešavamo probleme koji sad postaju naši, živimo život, napredujemo, uspevamo, pridignemo onog drugog kad posrne. Da delimo sve. I životni prostor, valjda? Ako sa nekim ne možete da stanujete zajedno, kako da sve drugo uspete zajedno?

    Odvojen život, bez sumnje,može biti faktor udaljavanja i razilaženja bračnih partnera.

  

    5 - IZNEVERENA OČEKIVANJA OD BRAKA

  

      Brak nije bajka, u svakom postoje poteškoće, trzavice, krize. Pitanje je samo kako pristupamo njihovom rešavanju.

     Brak je uvek dvosmerna ulica. Ne postoji jedna strana koja treba da čini brak srećnim, a druga da pasivno očekuje ostvarenje svojih težnji. Partner nije sa nama što to mi želimo, već što on to želi. Uverimo ga da je ta njegova odluka najbolji izbor od svih drugih opcija koje su mu na raspolaganju.

    To je dvosmeran odnos i niko ne može drugu stranu da krivi, treba da postoje dve zrele osobe, proaktivne, koje će zajedničkim snagama da doteruju njihov brak i usmeravaju ga.

     Jedno istraživanje je pokazalo da supružnike možemo, grubo, podeliti u dve grupe.

    Prva grupa su oni koji veruju u „sudbinu“. Njihovo razmišljanje je da samo izborom odredjenog tipa ličnosti supružnika, nama potpuno kompatibilnog, veza i brak mogu uspeti (sudbinski pristup), postoji samo „onaj pravi“ i „ona prava“, traže idealnog partnera.

 Neko čeka princa na belom konju. Jednako brzo zna i da odjaše.Neko čeka princa na belom konju. Jednako brzo zna i da odjaše.

       

    Druga grupa su racionalisti, oni koji  smatraju da brak i partnerska zajednica mogu da uspeju angažovanjem oba partnera na unapredjenju njihovog odnosa.

      Pokazalo se da ova druga grupa ima uspešnije odnose, bolju komunikaciju, ne opire se menjanju sebe i odnosa, brže, lakše i efikasnije prevazilazi probleme, time osnažuje vezu koja dobija na kvalitetu, dok prva grupa, vrlo brzo razočarana izneverenim a verotatno nerealnim očekivanjima, koja ni ne pokušava da preispita, koriguje i usaglasi sa partnerom, mnogo češće brak završava propašću.

 Zajedničko ulaganje u brak - gotovo garantovan uspehZajedničko ulaganje u brak - gotovo garantovan uspeh

 

    Dinamika života nameće ispred nas rešavanje nekih tekućih pitanja, zadataka, i ukoliko na njih odgovorimo na adekvatan način, mi podižemo neke svoje kompetencije u rešavanju problema, podižemo nivo tolerancije, empatičnosti i razvijamo razne veštine. To čini i nas kao ljude kompetentnijim, kvalitetnijim  i boljim, a i naš brak čini takvim.

       Ljudi su iz ljubavi spremni da se žrtvuju i spremni da se odreknu nekog dela svog ega, da se odreknu nekad svojih potreba zarad dobra drugog. U savremeno doba nije lako naći balans izmedju opravdanog zahteva za lično ostvarivanje i prirodnog, nužnog „žrtvovanja“ zarad drugog, kada nas bukvalno sa svih strana bombarduju individualističkim porukama koje podstiču egocentrizam i egoizam („Vama treba!“ „Vi to zaslužujete!“...), pa se, nažalost, komercijalni nastup koji gadja emocije radi bolje prodaje proizvoda i usluga preliva na sve druge aspekte funkcionisanja čoveka. Stvaraju se egoistične individue kojima je strana uzajamnost.

    Možda je pravo rešenje teološki pristup. Kada bi svako posmatrao drugo ljudsko biće, kao biće vrednije od nas samih, onda bi on imao drugačija očekivanja i drugačiju postavku, bio bi uslužniji drugima, bio bi spremniji da da nešto od sebe zarad drugog. A dobro bi trebalo da se dobrim vrati.

    Često se dešava da se druga osoba ne sagledava u celini sa svim svojim vrlinama i manama. Kao paket u kojem ima i jednog i drugog, kako kod partnera tako i kod nas samih.

     Primetan problem u današnjim vezama (možda i uopšte?) je što ljudi često ne mogu da naprave izbor i prihvate posledice odredjenog izbora, želeći da uzmu ili zadrže samo dobre strane nekog odnosa a odbace one loše momente koji taj odnos neizostavno nosi. Ne možete da uzmete samo ono što vam odgovara a da ostalo odbacite. Morate odlučiti šta vam je značajnije, vrednije, i odreći se privilegija ako one istovremeno donose nešto sa čim ne želite da živite, ili da prihvatite loše strane i teret zarad benefita koji vam odgovaraju. Pitanje cene jednog ili drugog je na vama, ali se ona mora platiti.

  

    II –KAKO REŠAVATI PROBLEME U BRAKU?

  

    Svaka osoba je jedinstvena, svaki brak i partnerska zajednica imaju svoje osobenosti i svoj model funkcionisanja, ne postoji predodredjen šablon u koji treba da se brak uklopi, u koji ćemo mi silom da ga uguramo i samo srežemo ono što viri van kalupa.

     Jedno pravilo je ipak univerzalno za rešavanje svih, a naročito partnerski problema: „Rešavajte ih!“.

    Nemojte se zavaravati da će proći sami od sebe. Upravo suprotno, ponavljaće se, usložnjavati, umnožavati, vi ćete im pridavati sve veći značaj, spirala konflikata samo će se uvećavati. Kao i bolest – ako je zanemarujemo i ne lečimo, stanje će biti sve gore, a ishod može biti i fatalan. Ako na vreme reagujemo, proces izlečenja je brži i lakši, a prognoza povoljnija.

    I opet se vraćamo na najvažniju stvar – komunikaciju, koja bi trebala da ima kvalitet dovoljan za prevazilaženje poteškoća na koje smo naišli.

    Ukoliko to nije slučaj i ne uspevate sami, razmislite o bračnom savetovalištu i bračnoj terapiji.

 

 III. - BRAČNA PSIHOTERAPIJA I BRAČNO SAVETOVANJE

 

    Bračno savetovalište ima zadatak da sagleda dinamiku braka, kako taj brak funkcioniše. Ništa nije crno niti belo, da je jedna strana u potpunosti kriva, a druga u potpunosti ispravna.

    Zadatak bračnog psihoterapeuta je da osvetli pozornicu, da vas dovede u stanje osvešćenja sopstvenih stavova, pogleda, ponašanja, partnerovog pogleda na vaš odnos i njegovih očekivanja i navede vas da se suočite sa sopstvenim izborom, a isto tako i posledicama svog izbora, omogućujući vam taj proces osvetljavanjem nekih aspekata koji su vam ostali zamračeni.

 

Bračna terapija - mogućnost višeBračna terapija - mogućnost više

    

     A zadatak svakog od nas u braku i partnerskoj zajednici je da se menjamo, ali da se menjamo na bolje i da se menjamo zajedno. Dinamiku promene partneri bi trebali da prate zajedno. Ukoliko se tu desi raskorak, konfilkti su neminovni.

     Razvod braka, bez obzira što, po nekima, na skali stresa zauzima visoko drugo mesto, odmah iza smrti bliske osobe, nekad je jedino ispravno rešenje i po bračne drugove i po celu porodicu.

    Teški trenuci razvoda će proći i prevazići će se, u čemu takodje možete da potražite pomoć psihoterapeuta ili psihologa, ali loš brak koji je zašao u slepu ulicu donosiće samo nove nevolje. Naročito treba izbegavati stanje tzv. emocionalnog razvoda. Bračni drugovi ostaju u formalnom braku, vrše potreban minimum zajedničkih funkcija oko podizanja dece i kućnih obaveza, a emotivno su distancirani. Jedan ili oba bračna druga se okreću nekom svom životu bez bračnog partnera, sa kim zajedničke aktivnosti naglašeno izbegavaju, nemaju više očekivanja od braka niti volje i snage da ga spasavaju, zato više nema sukoba ali nema ni bliskosti, već osećaj prezira i omalovažavanja, moguće su i paralelne veze i - odnos supružnika nastavlja da propada sve više i više.

  

Razvod braka je uvek moguća opcija - neka bude poslednjaRazvod braka je uvek moguća opcija - neka bude poslednja

     Razvod braka je uvek dostupna opcija, prokušajmo najpre spasavanje braka, pa tek ako to ne uspe može se posegnuti za njim.

     Po nekim terapeutima, dve trećine bračnih razmimoilaženja je nerešivo. To ne znači pesimističke prognoze. Verovatno u braku možemo uočiti mnoge stvari kojima nepotrebno pridajemo veći značaj od onog koji zapravo zaslužuju. Lako ćemo se naći zatečeni da nešto što smo podrazumevali partneru uopšte nije bilo poznato, a isto tako da nešto što je partneru važno mi nismo takvim videli. Uvidećemo gde smo grešili, bilo na štetu partnera ili svoju, a na štetu braka svakako, uvidećemo da neke promene ne moraju biti toliko bolne a donose priličnu korist. Spoznaćemo kako smo propustili mnoge prilike da za malo dobijemo mnogo, da damo a ništa ne izgubimo. I pitaćemo se kako te prilike nismo primetili i iskoristili ih. Tada smo na dobrom putu.

    Svaki problem ima svoje rešenje, ili što se kaže – i Bog kad ti zatvori vrata, ostavi ti otvoren prozor. Uvek negde postoji neko rešenje. Kao što kaže Stiven Kavi : „Kada nacrtate vaš krug briga, u tom krugu napravite podskup  i u njega stavite one brige na koje možete da utičete“.

     I u braku je jako važno razgraničiti šta je ono na šta ja mogu da utičem, a šta su recimo osobenosti mog partnera sa kojima ja moram da se pomirim. Šta je ono gde moram da ispoštujem njegovu ličnost, temperament, i do koje mere su moji kapaciteti razvijeni da to podnesu, da li ja to hoću, želim, mogu. Svako bi to trebao da definiše za sebe. Ovo želim ili ne želim, ovo mogu ili ne mogu, kompatibilni smo ovoliko ili onoliko. Za početak je potrebno malo istražiti, pa potom definisati stvari.

     Pokušajmo da se fokusiramo se na svetle tačke u životu. U svakoj partnerskoj zajednici bilo je i sigurno ima i lepih trenutaka i dobrih stvari,  koje su nam ostale sakrivene gustom maglom naše srdžbe i nerazumevanja, zaklonjene iza štita koji smo visoko držali braneći sopstvenu poziciju.

 

     Bračna terapija prolazi kroz sledeće faze:

 

                    1.- definisanje problema i cilja,

                    2.- osvetllavanje sopstvenog stava i uloge u bračnoj zajednici,

                    3.- razumevanje kako partner vidi stvari,

                    4.- ovladavanje konstruktivnom komunikacijom,

                    5.- razmatranje mogućnosti i opcija,

                    6.- pravljenje izbora,

                    7.- prihvatanje izbora.

 

     Bračni i partnerski odnosi su jedni od najsloženijih odnosa, ako ne i najsloženiji.

     Za konačno razrešenje svojevrsnog Gordijevog čvora, u koji je loš brak svezan, potrebni su nam iskrenost, odlučnost i volja.

 

Razum neka bude Aleksandrov mač, koji će razvezati Gordijev čvor u koji se brak uvezaoRazum neka bude Aleksandrov mač, koji će razvezati Gordijev čvor u koji se brak uvezao

     Nužno je najpre doći do tačke iskrenosti oba partnera i kritičkog pristupa ne samo prema drugima, već i prema samom sebi.

     Moramo ovladati konstruktivnom i delotvornom komunikacijom izmedju partnera u iznalaženju rešenja, ljutnja i odbrambeni mehanizmi nam sužavaju vidik i vode dijalog na stranputicu.

     Odluku o budućnosti i odabir mogućih opcija (do sada smo valjda shvatili da ne tražimo nerealno) donosite vi, ne psihoterapeut.

     Bračni psihoterapeut primenom stručnih znanja i iskustva, kroz procedure, metode i tehnike terapijskog rada, vodi klijente po fazama terapije, dajući smernice. Analizira se postojeći skup uverenja, razmatraju dodatni mehanizmi za menjanje postojećih obrazaca mišljenja i ponašanja, kako bi se postigle željene promene, promene onog stanja koje klijente sprečava da deluju i da se osećaju najbolje što mogu.

     U tom procesu vrlo je važno da klijenti imaju aktivnu ulogu i iskrenu želju za promenom.

     Odredjini napor se mora učiniti

     Potrebna je samo volja.

 

Mirne vode bračnog života

 

_ . _

  Žaklina Filipović, psiholog

 

Izvori:

(1) https://www.pravoslavnikalendar.rs/latin/load/obicaji/brak.html

(2)  Republički zavod za statistiku https://data.stat.gov.rs/Home/Result/180402?languageCode=sr-Latn

(3) https://www.bentley.edu/news/nowuknow-why-millennials-refuse-get-married 

(4)  Republički zavod za statistiku https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18040404?languageCode=sr-Latn

(5) Republički zavod za statistiku  https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18040405?languageCode=sr-Latn 

(6)  https://www.pewresearch.org/social-trends/2017/05/18/intermarriage-in-the-u-s-50-years-after-loving-v-virginia/ 

(7)  Republički zavod za statistiku  https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=8754&a=18&s=1804?s=1804 

(8) https://randalolson.com/2014/11/06/what-makes-for-a-stable-marriage-part-2

(9) („Razlike u doživljaju kvaliteta braka partnera različitog stepena obrazovanja, radnog i finansijskog statusa“, Milica Tošić, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet Niš, Doktorske studije / Godišnjak za psihologiju Vol.8. No 10, 2011 str. 135-151)

(10) Postoje razne posebne metode i tehnike kojima se ispituju i kvantifikuju različiti elementi braka, npr. kvalitet braka kroz zadovoljstvo u braku, slaganje para, koheziju i izražavanje emocija

(11) („Brak ili/i partnerstvo - Demografsko sociološka studija“, Mirjana Bobić, Istitut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2003.)

Obaveštenje o "kolačičima"

Ovaj sajt koristi "kolaćiće" radi bolje funkcionalnosti. Beležimo samo anonimne podatke radi analitike posećenosti sajta.

Da li prihvatate?

jQuery Back To Top Button by CodexWorld