Blog - Roditeljstvo29.11.2020.

KAKO DA SHVATIMO NAŠU DECU I POMOGNEMO IM U ODRASTANJU

Odrastanje - od bebe do čoveka

    Cilj svakog roditeljstva je da od deteta napravi samostalonog, plemenitog, dobrog, vrednog i zdravog čoveka sposobnog da voli i bude produktivan.

    Tokom odrastanja deca prolaze različite životne situacije i kroz njih uče šta je to život i kako u njemu opstati. Upoznajući život i druge ljude, dete uči da pozna sebe.

    Međusobni odnosi u najranijim godinama života ispisuju niz emocionalnih lekcija.

    Pošto najranija emocionalna sećanja nastaju u vreme kada deca ne mogu da govore o svojim iskustvima, u trenutku kada se emocionalna sećanja u kasnijem životu vrate, ne postoji odgovorajući broj artikulisanih misli o odgovoru kojim smo zaokupljeni. Jedan od razloga zbunjenosti našim emocionalnim izlivima jeste u tome što oni potiču iz ranog perioda našeg života dok su nam stvari bile nepoznate, a mi nismo imali reči da opišemo događaje koje je trebalo da razumemo. Mi možemo da imamo nesređena osećanja, ali ne i reči za sećanja od kojih su potekla (1). 

    Ponekad ne razumemo svoju decu, a osećamo veliku odgovornost da im pomognemo. Takođe ne možemo da savladamo svoju zabrinutost i umirimo svoje emocije.

    Ne razumeju ni oni nas. Ne shvataju naše dobronamerne sugestije, ljute se i negoduju.

 Deca često ne shvataju dobronamernost roditelja

    Ako pođemo od činjenice da što su  ljudi kao bića agresivniji, to je dublji strah u njima od nečega, onda možemo drugačije da se postavimo. Da pokušamo da shvatimo čega se toliko plaše.

    Deca od nas traže da ih shvatimo i volimo onakve kakvi jesu. Da ih volimo i kada ne ispune naša očekivanja. Da ih bezuslovno volimo.

    Kaže se da kad nekog davljenika spasavamo, ne smemo mu prići sa čela i staviti sebe (svoje ideje, zamisli) ispred njega...moramo sebe i svoje potrebe, ideje, staviti u drugi plan i tako im prići. Ako uradimo drugačije potopiće nas tj. ući ćemo u konflikt s njim.  Moramo ih čuti. Kad jednom naučimo da slušamo i čujemo biće nam lakše da se s njima sporazumemo i dogovorimo.

    Ovo je posebno teško roditeljima koji su svoj strah od loših ishoda umirivali tako što su se uplitali u sve dečije probleme i rešavali ih. Njihova deca čak i više nego druga imaju  potrebu da odbrane svoju slobodu. Da urade nešto po svome pa makar i bilo pogrešno. Važno im je da pobedi volja njihova a ne volja njihovih roditelja.  Ovakvo ponašanje dodatno pojačava strahove roditelja da dete neće biti uspešno, zdravo, dobro.....itd. S druge strane dete se grčevito bori da izgradi sebe i svoju ličnost, svoje Ja. Ta bitka može potrajati i godinama.

    Ponekad smo prezahtevni prema svojoj deci. Da bismo svoju decu videli drugim očima,  mi moramo da budemo drugačiji. Posle njihovog puberteta i mi izađemo drugačiji i zreliji kao roditelji.

Roditelji su često prezahtevni prema deci

  Dakle, dete raste, menja se i njegova promena traži od roditelja da se i oni menjaju. Da prihvate ličnost deteta, da mu daju veća prava u odlučivanju, više slobode. Mukotrpan je to ponekad proces ali svi ga pre ili kasnije prođemo.

    Dobro je da preispitamo svoje srce jer iz njega dolazi ono što je u životu bitno (2).

    Ako želimo da uvedemo makar i najmanju promenu u svoj život, možda treba da se okrenemo svojim stavovima i modelima ponašanja. Ako međutim želimo da napravimo značajnu drastičnu promenu, trebalo bi da radimo na svojim osnovnim paradigmama - skupu osnovnih pretpostavki koje uzimamo zdravo za gotovo a po kojima živimo (3).

    Novu paradigmu stvaramo kada počnemo da ulažemo u rast i razvoj svog, ličnog karaktera.

    Paradigme su moćne jer nam stvaraju prizmu kroz koju vidimo ovaj svet. Moć promene paradigme jeste suštinska moć svake značajne promene (4). 

    Problem često leži u načinu na koji problem vidimo.

    Albert Ajnštajn je rekao:  „Ozbiljne probleme s kojima se suočavamo ne možemo da rešimo na istom nivou razmišljanja na kojem smo bili kada smo ih stvorili.“

    Dakle moramo shvatiti i naučiti nešto što će nas promeniti toliko da nam stari problemi deluju lakši od novih koje sada imamo. U protivnom vrtećemo se u krugu starih briga.

    Naš karakter je u suštini mešavina naših navika. Maksima kaže: „Posadi misao, rodiće se radnja, posadi radnju, iznići će navika, posadi naviku, izrašće karakter, posadi karakter, izrašće sudbina. „

    Čovekov je zadatak, individualan a još više ličan, da bez prestanka radi na  sebi na preispitivanju i čišćenju svoje ličnosti kako bi bio sposoban da primi nove ideje i saznanja na pravi način. Bez toga, svaka, i najsunčanija ideja, koju primamo za sebe kao istinu, očađaviće se prolazeći kroz neočišćeni dimnjak naše osobe, ličnosti. Ovo je znao već drevni posvećenik kada je rekao: „Ako pogrešan čovek koristi prava sredstva, prava sredstva deluju na pogrešan način!“ (5)

    Važno nam je da ih saslušamo, da ih razumemo, da prihvatimo njihovu mladu ličnost i da ih odnegujemo na najbolji način. Da u njima vidimo njihove potencijale i da im pomognemo da dosegnu svoj maksimum.

 Dete je potrebno pažljivo slušati, samo tako ga možemo razumeti

    Oni uče od nas a mi učimo od njih. Oni mogu biti sjajni putokazi ako čujemo šta imaju da nam kažu. Mi njih učimo onome što oni ne znaju a oni nas uče onom što kod sebe možemo da unapredimo. Ako jedni druge poštujemo i uvažavamo, onda zajedno rastemo i razvijamo se kao ljudi.

    Kao što je govorio naš Patrijarh Pavle:

    „Kao mnoštvo organa u telu što vrše svako svoju funkciju na opštu korist, korist celine, tako treba i svi mi , svako na svom mestu i dužnosti , da delujemo na sveopšte dobro“. (6)

     Da bismo bili bolje i srećnije društvo trebalo bi da svako od nas pruži svoj maksimum dobrote, ljubavi i da prati put istine. Svojim primerom podstaći ćemo i naše naraštaje da nas slede. 

Deci primerom pokazujemo vrednosti

_ . _

Početna

Žaklina Filipović, psiholog

Izvori:

 1 Daniel Goleman „ Emocionalna  inteligencija“ ;Geopoetika; Beograd 2016.; str 21

2,3,4, Stiven R. Kavi ; „ Sedam navika veoma uspešnih ljudi.“ Mladinska knjiga, Beograd 2018; str 33,35,43.

5 Vladeta Jerotić „Mudri kao zmije bezazleni kao golubovi“ , Beograd 2007, str 85. Ars Libri; Zadužbina Vladete Jerotića

6 Jovan Janjić 2006 ;„ Budimo ljudi“ Životi i misli patrijarha Pavla;Nid kompanija „Novosti“ ad  Beograd Str. 267