PSIHOLOŠKO SAVETOVANJE I PSIHOTERAPIJA
Psihološko savetovanje i psihoterapija jesu proces koji se odvija između psihologa/psihoterapeuta i klijenta. U tom procesu, klijent iznosi svoj problem, dilemu, a psiholog primenom stručnog znanja zasnovanog na psihološkoj nauci, psihoterapijskoj edukaciji i praksi nastoji da uvidi stvarne uzroke, mehanizme psihološkog funkcionisanja klijenta i moguća rešenja tih pitanja.
Šta je psihološko savetovanje?
Psihološko savetovanje, za razliku od psihoterapije, jeste proces usmeren na određeni problem, uglavnom jasno konkretizovan, gde se rad ograničava na rešavanje tog problema, bez dubljeg ulaženja u ličnost i uzroke određenog stava klijenta. Samim tim, savetovanje se usresređuje na problem i njegovo rešavanje, što zahteva kraći tretman i uglavnom brže i lakše dolaženje do poželjnog rešenja. Psihološko savetovanje po pravilu traje nekoliko termina, najveći broj problema se rešava u desetak susreta, a nisu retki ni oni za čije je savladavanje potrebno samo par dolazaka kod psihologa.
Šta je psihoterapija?
Psihoterapija je „dublji“ proces, proces u kojem se zalazi u ličnost, karakter i poreklo psihološkog funkcionisanja klijenta, koje može da doseže i do prenatalnog perioda, proces u kojem se spoznaju principijelni stavovi klijenta i teži ka izmeni ovih stavova i nekih aspekata funkcionisanja ličnosti. Zbog toga je psihoterapija duži proces, u nekim slučajevima potrebno je i više godina.
Svrha psihološke pomoći
Zajedničko i za psihološko savetovanje i za psihoterapiju je da se radom na sebi značajno popravljaju psihološka stanja i psihološki faktori koji onemogućavaju ili znatno otežavaju delotvorno funkcionisanje osobe u svakodnevnim životnim situacijama.
Kada potražiti pomoć psihologa?
Dijapazon pitanja na koja odgovor možete pronaći kroz psihološko savetovanje je veoma širok.
To mogu biti neka psihička stanja u vidu depresije, anksioznosti, neurotičnosti, strahovi, može se raditi o relacijama u bračnim i partnerskim vezama, ali i o širim socijalnim relacijama, radnoj sredini, odnosu roditelja prema deci. Ponekad nas previše može opteretiti preseljenje, na primer u inostranstvo, ili prihvatanje novog posla i radnog mesta, razdvajanje od porodice. Neko drugi će želeti da radi na suzbijanju svog straha od javnog nastupa, bilo da se radi o široj javnosti ili ograničenoj, poput radnog okruženja, studenstske grupe ili školskog odeljenja, motivaciji za učenje ili napredovanje na poslu ili u karijeri...
Odnos psihologa i klijenta
Pishološko savetovanje/psihoterapija su uvek dvosmerna ulica. Psiholog ne daje konačna rešenja problema, savet ili uputstvo za određeno ponašanje. On uvek u interakciji sa klijentom dolazi do mogućih puteva koji vode ka prevazilaženju određenih psiholoških stanja. Te puteve mora da otkrije i sam klijent uz aktivnu pomoć psihologa. Koliko god ja upoznajem Vas, toliko, možda i više, Vi sami upoznajete sebe.
Na temelju ovih principa, ja Vam ne dajem gotova rešenja za neki problem ili ličnu dilemu. Zajedno sa Vama, usmerićemo se na to kako da stvari postanu bolje. Ja ne sudim niti presuđujem, ne dajem moralne lekcije i ne postavljam nekakve dijagnoze. Ja sam tu za Vas da Vas shvatim, razumem, podržim i pomognem Vam.
Želja klijenta da prevlada neka lična stanja od izuzetnog je značaja za uspešnost ovog procesa. Treba da shvatite da ste Vi dovoljno važni, za Vas same i za Vašu okolinu. Svaka osoba ima kapacitete za savladavanje ovih teškoća. Oni su verovatno sputani, usnuli negde u Vama. Moj zadatak je da Vam pomognem da ih aktivirate.
Kako izgledaju psihološke seanse i psihoterapija?
Psihološko savetovanje se odvija kroz susrete psihologa i klijenta. Razgovor traje 50 minuta po seansi, uglavnom jednom sedmično. Koliko će savetovanje trajati, ne može se unapred reći. Ali, ono će konstantno napredovati, davati postepeno rezultate, sve do konačnog ostvarenja cilja.
Jednom se mora početi. To je uvek najteže, znam.
Ipak, cenite sebe, svoj život i svoje životno vreme.
Ne oklevajte da se uhvatite u koštac sa bilo čim što Vaš život čini manje kvalitetnim od onakvog kakav bi, lakše nego što mislite, mogao i trebao da bude.
I, verujte, zajedno ćemo naći rešenje.
_._
Žaklina Filipović, psiholog