DA LI MI JE POTREBNO SAVETOVANJE?
Psihičko funkcionisanje
Problemi su sastavni deo života i svi ih imamo, bez izuzetka. Nakon svakog rešenog problema postajemo iskusniji, drugačiji i mudriji. Tokom svog života stalno bijemo neke bitke. U nekim dobro stojimo i dobijamo ih, ali u nekim drugim gubimo. Onda se preispitujemo.
Celog života se preispitujemo.
Pitamo se ko smo, kakvi smo, kakvi želimo da budemo, šta želimo da postignemo?
Pitamo se zašto smo nešto učinili, ili nismo, a trebali smo, kako smo postupili u određenoj situaciji i možemo li sledeći put drugačije, bolje?
Da nije ovako, čovek ne bi bio svesno, duhovno, intelektualno i emocionalno biće. To preispitivanje ne bi trebalo da nas zabrinjava, već da nam pomogne da sagledamo svoje greške i iz njih izvučemo korisne zaključke i pouke.
Psihološki problemi
Onog trenutka kada neka naša pitanja i dileme, naše navike i reakcije sa socijalnom okolinom dovedu do psihičkog i duhovnog disbalansa, kada postanu za nas ili okruženje opterećujuće, tada postaju problem.
To je trenutak kada takav problem crpi našu životnu energiju, troši naše vreme, zaokuplja naše misli ili prosto onemogućava ili bitno ometa naše kvalitetno življenje, odnose sa okolinom i sadržajnije usmerenje životne energije na poboljšanje života. I ne možemo da ga rešimo sami ili uz pomoć bliskih ljudi. Možda ga i ne uvidjamo u pravom svetlu, lutamo izmedju pitanja i nedoumica na koja odgovore ne nalazimo, čime frustarcija postaje samo veća.
Hoćemo li radije vikend, ili mnoge dane, provesti u osami, bezvoljni da bilo šta radimo, kad nam ništa nije dovoljno važno da bi nas pokrenulo na bilo kakvu akciju? Da li ćemo radije provesti vreme u razmiricama, tenzijama pa i svadji sa kolegama na poslu, partnerom ili decom, u zategnutoj atmosferi? Osećamo li napetost zbog odredjenog dogadjaja, stanja, ili naprosto bez nekog vidjlivog razloga?
Ili ćemo to vreme i energiju usmeriti na za nas korisnije stvari, koje nas čine srećnijim a naš život ispunjenijim? Čitati knjige, učiti nešto novo, sticati nova znanja i kvalifikacije, baviti se sprotom, družiti se sa osobama koje nam odgovaraju, šetati sa nekim u prirodi, imati hobi...
S druge strane, neko ima drugu muku kao što su stah od ispita, nedostatak motivacije za učenje, nelagodu od nastupa pred kolegama ili poslovnim partnerima.
Niste sigurni kakav stav da zauzmete prema kolegama, u dilemi ste da li da prihvatite ili težite novoj poziciji na poslu, ne znate kako da se postavite pred izazovom preseljenja ili razdvajanja porodice, stalno dolazite u konflikte sa ljudima jer se ne razumete, pitate se da li da prihvatite neki novi izazov?
Da li na funkcionalan način možete da se nosite sa porazom ili gubitkom?
Pomoć psihologa
U prevazilaženju ovih poteškoća može Vam pomoći psihološko savetovanje i/ili psihoterapija.
Jedini ometajući faktor da se odlučite na ovaj korak, jesu predrasude i negatvna konotacija koja prati te pojmove. Uvreženo je sasvim pogrešno mišljenje da je pomoć psihologa/psihoterapeuta namenjena za mentalno bolesne ljude i da je svako ko potraži tu vrstu pomoći psihički bolesna osoba. Takvo razmišljanje prosto nije tačno.
Oni koji su uspeli da otklone ovakve predrasude, oni rade na sebi, na svojoj ličnosti i postižu napredak na raznim životnim poljima. Oni koji nisu, ostaju zarobljeni u klupku tih predrasuda, sumnji i otpora i, što je najveći problem, psiholoških poteškoća koje ih sprečavaju da oslobode sve svoje potencijale.
Moćne svetske države, velike internacionalne kompanije, uspešni sportisti i sportski klubovi, u svom timu, pregovaračkoj delegaciji, odeljenju za ljudske resurse i marketing, neizostavno imaju psihologe ili stručnjake sličnog profila, kako bi svoj poziv, posao i nastup učinili efikasnijim.
Psihološko savetovanje, pa i jedan deo psihoterapija namenjeni su psihički zdravim osobama. Te osobe imaju neki psihološki problem koji im remeti kvalitetnije životno funkcionisanje, ili su jednostavno osobe koje hoće da rade na sebi, na poboljšanju svojih sposobnosti, na široj spoznaji sebe i drugih.
Šta god da je od ovoga u pitanju, verujte, zajedno ćemo naći rešenje...
_._
Žaklina Filipović, psiholog