13.02.2021.
ČOVEK JE MISLENO BIĆE
Danas se sve češće piše o tome koliko je važno voditi računa o zdravoj ishrani, fizičkoj kondiciji i lepoti tela, a bilo bi lepo da se i o mentalnom zdravlju više povede računa i shvati njegov značaj.
Važno je da brižljivo biramo ne samo koju ćemo hranu uneti u svoje telo već i kakvim informacijama ispuniti svoj um. I najteža hrana se svari za dva dana a teške misli se vare mesecima. Ponekad kad nas nešto muči ne možemo da to izbacimo iz glave danima, nedeljama, mesecima.
Čovek je misleno biće. Naš um je stalno zaposlen nekim razmišljanjem. Čak i kada spavamo um obrađuje neke informacije. Ako svoj um ne uposlimo lepim sadržajima on će se sam uposliti bilo kakvim pa i lošim sadržajima poput gladnog čoveka koji ne bira čime da se nasiti.
Otac Tadej je rekao:
“Misli, raspoloženje, želje rukovode naš život. Kakvim se mislima bavimo, takav nam je život. Ako su nam misli mirne, tihe, pune ljubavi, doborote, plemenitosti, čistote – onda je i u nama mir, jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas, jer su naše misli mirne, tihe, pune ljubavi i dobrote. Ako u sebi nosimo negativne, paklene misli, onda je i naš unutrašnji mir razoren.“
Ako samo u toku jednog dana stražarimo i filtriramo šta je za nas dobro da pročitamo, da pogledamo, kakvim temama da se bavimo, o čemu da sa drugima razgovaramo i na koji način, shvatićemo da itekako možemo da utičemo na to da održavamo sopstveni mir, ali i da naša komunikacija sa drugima bude prijatna i plodotvorna. Ako smo u miru, moći ćemo svoju snagu i energiju da usmerimo u dobrom pravcu. Ako pak dozvoljavamo sebi da unosimo haotične stvari u svoj um, mogli bismo često biti zabrinuti, uplašeni, uznemrireni i besni.
Um i telo su povezani
Ako čovek radi na tome da svakog trenutka radi najbolje što zna i ume i razmišlja o opštem dobru a ne samo o sopstvenom, onda on radi dobru stvar za sebe i druge. Baveći se mentalnom higijenom i kontorlom svog uma i naše telo će zdravije funkcionisati.
Aleksandar Loven u svojoj knjizi „Radost“ govori :
“ Bioenergetska analiza je bazirana na konceptu da je čovek jedinstveno biće i da se ono što se dešava unutar uma, događa i na nivou tela. Stoga, ako je osoba depresivna i mislima joj dominiraju osećanja očaja, bespomoćnosti ili neuspeha, onda će i telo imati depresivan stav, koji se ogleda u smanjenoj proizvodnji impulsa, ograničenoj pokretljivosti i disanju. Sve telesne funkcije biće depresivne, uključujući i metabolizam, što će rezultirati smanjenom produkcijom energije. Naravno, um može uticati na telo isko kao što i telo može uticati na um.“
Opsesivne misli
Svima nam ponekad padnu na pamet i neke neželjene misli ali ih odmah otupustimo i ne pridajemo im nikakav značaj. Sadržaj neželjenih misli je isti kod ljudi koji se bore sa opsesijom i svih drugih koji nemaju taj problem. Razlika je samo u tome što opsesivni ljudi pridaju velik značaj tim mislima i što se, nakon što to razmišljanje postane neizdrživo, „bore“ protiv tih misli. Samom borbom ta misao još više dobija na značaju i umesto da ih se reše, oni su sve više uznemireni i nemoćniji. Potrebno je da razumemo značaj tih neželjenih misli, da se terapijski pozabavimo tom temom i tek tada će opsesija oslabiti ili potpuno nestati.
Birajmo lepe misli
Sveti Starac Pajsije Svetogorac jednom je rekao da su misli kao avioni, koji lete iznad nas, ali ne mogu da nas se dotaknu sve dotle dok im mi ne izgradimo pistu za sletanje. Pomisli su nešto što se dešava svima, to su često uznemirujuće misli koje u jednom momentu dođu do nas, kao da nam neko primakne upaljeno drvce šibice, i ako prihvatimo tu pomisao, mi je onda je uzmemo u razmatranje, prinesemo je i onda se rasplamsavaju razne druge misli koje nas sve više i više uznemiravaju.
Ako smo sami u kući i čujemo da je naglo lupio prozor u drugoj sobi. Ako prvo pomislimo da su provalnici otvorili prozor, bićemo uznemireni i uplašeni ali ako prvo pomislimo da je to promaja uradila, krajnje mirno ćemo otići u sobu da zatvorimo prozor. Izmedju onog što se dešava i naše reakcije uvek stoji naše mišljenje koje određuje sled događaja.
Vodimo računa o mentalnoj higijeni kao što vodimo i o telesnoj. Radimo na sebi . Bavimo se zdravim i vedrim mislima. Čovek je rođen da bude radostan. Važno je kakvim se mislima bavimo jer je misao preteča svake naše reči i svakog našeg dela.
_._
Žaklina Filipović, psiholog
Literatura:
Pouke oca Tadeja „ Kakve su ti misli takav ti je život“ ; Viadik,;Beograd 2002; str 19
Aleksandar Loven ;„Radost“; IP ESOTHERIA; Beograd 2005.; str 10
Internet „ Ne razmišljajte o svojim pomislima“ Manastir Klisina.