Blog - Bračne i parterske veze04.01.2021.

 O BRAKU

Srećan brak

    Odrasli smo uz bajke koje i danas svojoj deci čitamo. U bajkama se kao ideal zajedničkog života pominje ljubav dvoje ljudi koji ako se vole, žive srećno do kraja života. Ipak, reklo bi se da je ta ljubav  početni kapital koji, ako se ne umnožava i ne razgranava, onda se vrlo brzo istopi i nestane.  Mnogo truda, ulaganja, raznih problemskih situacija jedan brak mora proći  na svom putu da bi opstao i bio dobar. Brojne su lekcije i pouke na tom putu uzrastanja.

    Pravoslavna religija kaže da monaštvo i brak imaju isti cilj. Spasenje. Da su oba svojevrsni podvizi.  Da nije lako ni u bračnom podvigu kao ni u monaškom. Trebalo bi da čovek ljubavlju pobedi smrt.

Svrha braka

    Nasuprot romantičnim pričama o braku, ovde se o braku piše kao o mestu na kojem supružnici usavršavaju jedan drugog. Podstiču jedan drugog na napredak, ukazuju jedan drugom na nesavršenosti i medjusobno se koriguju, doteruju svoje karaktere i tako se usavršavaju. (3)

    Brak je doživotni izazov partnerima! Potrebno je paralelno samopopravljanje (Prof. Vladeta Jerotić).

    Baš zbog toga je važno da razvijamo svoje veštine da razumemo i prihvatimo jedni druge i da ne sudimo jedni drugima već da prosudimo o sebi i popravljamo se.

   Idealan odnos nije odnos sa idealnom osobom jer takva osoba ne postoji. S druge strane, ni mi nismo savršeni. Trebalo bi da naučimo da živimo sa nesavršenostima druge osobe i da ta druga osoba nauči da prihvati naše nesavršenosti, a uz to bi obe strane trebalo uporedo i da se popravljaju.

    Svi volimo da se predstavimo drugim ljudima, kao mesec, svojom svetlijom stranom da drugi o nama misle da smo divni, sjajni, a onaj tamniji deo meseca ostaje nepoznat onima koje zasenjujemo. Često i nama samima nepoznat.

    Naš bračni drug je neko ko nam je blizak i ko nas vidi u celini baš kao i mi njega. Neko ko zna koliko možemo da zasijamo, a i kako izgleda onaj manje sjajan deo nas.  Oni kao naši nabliži, vide našu „senku“, taj odbačeni deo sebe koji ne prihvatamo kao svoj. Senka  je po K.G. Jungu mračni deo naše ličnosti koji nam se ne dopada i koji bismo najradije zanemarili.

    Stoga , birajmo reči kada nekom skrećemo pažnju na njegove nesavršenosti jer znamo da i nama ne prija kada pominju naše loše strane. Čak bi najbolje bilo ne govoriti drugima da se ponašaju kako ne treba, već im svojim primerom pokazati kako treba.

Odnosi supružnika

     Patrijarh Pavle je rekao:  „Neka vam reči budu blage a dokazi jaki.“ Najčešća greška supružnika je kad jedni drugima ukazuju na nesavršenosti kroz ljutnju. Tada druga strana nije u stanju da čuje šta je ono što bi eventualno trebalo da menja. Kada nekom nešto saopštavamo u ljutnji, bilo da nam je supružnik ili dete, toj osobi se pali alarm da ga napadamo i tada je jedino u stanju da uzvrati napad. Ako zaista želimo dobro svojim supružnicima, deci i sebi samima, moramo voditi računa da ih ne povređujemo, da ih čuvamo, da ih volimo i prihvatamo takve kakvi jesu. Takođe i sami želimo da isto toliko budemo voljeni.

    Setimo se da se i u Svetom pismu stoji:

„ Ljubi bližnjega svog kao samoga sebe.“

Kao i: 

„Ne čini drugima ono što ne želiš da drugi čine tebi.“

    Doduše, dešava se da drugi u ljutnji pomenu naše nesavršenosti. Ipak i tada je važno čuti i iskoristiti to za lično unapređenje, ukoliko je to moguće.

   Potrebno je bar čuti, pa kasnije razmisliti. Možda taj neko i greši u svom rasuđivanju.

    Jung je rekao da je poznavanje sopstvene mračne strane najbolji  metod razumevanja mračnih strana drugih. Kad poznajemo bolje sebe i druge, život nam je jednostavniji i bolji.

    Potrebno je mnogo truda oko ličnog usavršavanja a to je ujedno i put ka usavršavanju bračne zajednice.

    Setimo se da je i svaki čovek potencijal sam po sebi i da može postati najbolja verzija sebe ali samo uz podršku i pomoć drugih.

    Dobar brak je veoma važan i za podizanje potomstva kao i za njihovu sreću. Gradeći sebe gradimo svoju sreću kao i sreću svih onih koji nas okružuju.

    Za vašu porodicu neka važi princip apostola Pavla:

„I starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra dela.“

_ . _

Početna

  Žaklina Filipović, psiholog

1.Prof. Vladeta Jerotić , „Kako sačuvati hrišćanski brak“ TV Hram 3.10.2016.

2. Karl Gustav Jung „Senka i persona“ Analitička psihologija

3. „Brak i monaštvo isti cilj“ Predavanje episkopa jegarskog Porfirija , 2004. godine. Saborna Pravoslavna Crkva u Beogradu