Blog - Adolescenti i deca09.01.2021.

 

PUBERTET I ADOLESCENCIJA

 

 

    Na putu odrastanja svi prolazimo kroz brojne promene. Prelazak iz deteta u odraslog čoveka ponekad je vrlo težak kako za tog mladog čoveka tako i za njegovo okruženje.

    Pubertet  u proseku traje od 10.  do 12. godine života, a potom nastupa adolescencija koja traje i do 24. godine.

    U pubertetu se dešava najezda hormona koji se pojačano luče da bi to mlado biće postalo polno zrelo za stvaranje svog potomstva jednoga dana.

    Hormonalni balans, odnosno disbalans, utiče na raspoloženje svih ljudi.  U periodu puberteta,  kada se hormoni pojačano luče, deca prosto ne uspevaju da  iskontorolišu svoje emocije. Razdražljivi su, imaju česte izlive besa, plačljovsti, smeha. Preosetljivi su i nesigurni.

    Pubertet pre svega podrazumeva fizičke promene dok adolescencija obuhvata psihičke promene koje nastaju nakon tih telesnih.

    U adolescenciji mladi prolaze kroz razvojene zadatke da bi na kraju sazreli u kognitivnom, emotivnom i socijalnom smislu.

 

Kognitivna promena u pubertetu i adolescenciji

 

    Kognitivna promena se ogleda u sazrevanju mišljenja i pored dotadašnjeg konkretnog mišljenja pojavljuje se apstraktno mišljnje, pa je mlad čovek u stanju da shvati složenije pojmove. Počinje da razume  ideje, simbole i druge apstraktne pojmove, koji prevazilaze nivo percepcije konkretnih pojava i predstava.

 

U pubertetu počinje da se razvija apstraktno mišljenje

    U tom periodu formira se i hipotetičko mišljenje tako da se  lakše shvataju metafore, analogije , može da razmišlja o međuljudskim odnosima, politici, religiji... Razvija se i metakognicija, odnosno razmišljanje o razmišljanju i introspekcija (opažanje svojih psihičkih procesa).

 

Emotivna promena u pubertetu i adolescenciji

 

    U emotivnom smislu trebalo bi da nauče da funkcionišu nezavisno od drugih.

 

Pubertet i adolescencija praćeni su promenom raspoloženja i emocionalnom nestabilnošću

    U ovom periodu su česte promene raspoloženja i emocionalna nestabilnost. Odnos sa drugima ih često previše uznemirava.

 

Socijalna promena u pubertetu i adolescenciji

 

    Vršnjaci im sve više znače i mnogo vremena provode zajedno sa njima, a sve manje sa roditeljima.

    Počinju da se druže u većim grupama i da zajedno razmenjuju mišljenja o raznim stvarima.

 

Odrastanjem deca su sve više okrenuta ka vršnjaćkim grupama

    Uticaj vršnjaka može biti i pozitivan i negativan. Ovde najčešće uče da postave granice drugim ljudima uključujući i roditelje.

 

Zadaci koji su pred njima su brojni:

 

        a.) najpre je značajno da dete prihvati svoje telo koje je nakon puberteta drugačije,

        b.) potom da prihvati svoj seksualni identitet,

        c.) da stekne odgovarajući odnos sa vršnjacima, i

        d.) da postane emocionalno i ekonomski nezavisno.

 

    Period adolescencije zahteva posebnu opreznost i pažnju roditelja i odraslih uopšte, jer je vrlo rizičan, u smislu nastanka raznih pogrešnih obrazaca ponašanja, kao i psihičkih problema.

 

Šta se dešava sa roditeljima kada su im deca u pubertetu?

 

    Verovali ili ne i roditelji prolaze bolan proces promene kroz pubertet i adolescenciju svog deteta. Ko će nas kao roditelje bolje naučiti  toleranciji, trpeljivosti, strpljenju od naše dece? Kome bismo toliko oprostili, toliko tolerisali? Jednom kad naučimo kako se prašta i toleriše, moći ćemo da to primenimo i na one koje manje volimo (Pročitajte tekst: "Kako da shvatimo našu decu i pomognemo im u odrastanju  >>>").

 

Pubertet dece - veliko iskušenje za strpljenje roditelja

    Dakle, i mi odrastamo i menjamo se zajedno s našom decom. To je jedan uzajaman proces. Oni uče kako se izboriti za sebe, za svoje stavove, kako izgraditi sebe kao nezavisnu ličnost, kako zadobiti poverenje roditelja, kako postati samostalan kao osoba...

    S druge strane mi učimo kako verovati detetu da ume samo da se izbori za sebe, da brine za sebe, da zna šta je dobro a šta loše.

    Svi zajedno prolazimo kroz pubertet i  adolescenciju s tim što je to našoj deci prvi, a nama drugi put. Mi već znamo brojne prepreke na tom putu a oni žele da budu neustrašivi , možda baš kao i mi nekada. Žele da se manje od nas boje života i ne vide opasnost iza svakog ugla, ispod svakog kamena.

 

Tokom odrastanja naše dece, ona uče od nas, ali i mi od njih

    Sve u svemu, nakon što prodje ovo burno životno doba adolescencije naše dece, ni mi, a ni naša deca više nećemo biti isti. Oni postaju zreli ljudi - a mi mudriji nego što smo do tada bili.

 

Opasnosti koje vrebaju u pubertetu i adolescenciji

 

    Treba da se trudimo da ne pokvarimo odnos s našom decom jer je on u ovom periodu na posebnom ispitu izdržljivosti. Gradili ste taj odnos godinama i sada nailaze razni vetrovi briga, poplave loših emocija, i požari besa usled najezde hormona naše dece.

    Najčešće biramo između dobrih ocena i dobrog odnosa sa decom. Ovde odmah moramo sebi podvući prioritet. Ako su nam prioritet ocene, onda žrtvujemo dobar odnos sa detetom. Svi će reći da ovde prave balans.  Ako želite istinu, pitatjte svoje dete.

 

Za dobar odnos roditelja i dece važni su iskreni razgovori

    Druga česta prepreka je poverenje. Da li svom detetu verujemo ili ne verujemo? Koliko često proveravamo, da li špijuniramo sopstveno dete?

  

Najčešći problemi u adolescenciji

 

    1. Bes i agresivni ispadi zbog velike promene u hormonalnom statusu.

    2. Bežanje iz škole. Ponekad beže zbog nedostatka odgovornosti, straha od neuspeha, straha od loših ocena, straha od reakcije roditelja na lošu ocenu, zbog nedovoljnog samopouzdanja ili zbog želje da ih grupa vršnjaka prihvati.

    3. Dešava im se da popuste u školi ili pokazuju školski neuspeh odnosno imaju lošiji uspeh u odnosu na onaj koji bi mogli imati spram svojih potencijala.

    4. Imaju i probleme u ishrani - bulimiju, anoreksiju ili kompulsivno prejedanje.

    5. Povlačenje od društva – potrebno je pažljivo shvatiti šta je pravi uzrok povlačenja. Ponekad se povlače zato što im društvo ne prija i tada treba shvatiti zbog čega je tako, ponekad se povlače jer su depresivni. Postoji više mogućih uzroka.

    6. Dešava se da su potpuno promenili krug prijatelja, uzimaju mnogo novca i dezorjentisani su – to može upozoravati da su pod uticajem psihoaktivnih supstanci.

    7. Laganje je takođe čest pratilac u adolescentnom dobu. Ponekad to rade da bi nešto dobili a za šta inače nemaju dozvolu ni odobrenje roditelja, ponekad lažu da bi prikrili svoje drugare i na taj način im pokazali lojalnost.

    8. Delikventno ponašanje, koje najpre počne kao igra, a potom prerasta u nešto drugo. Svi odrasli ljudi koji pokazuju sklonost ka delikventom ponašanju počeli su da ulaze u neprilike i da pokazuju tendenciju ka opasnim, rizičnim i problematičnim vidovima ponašanja još u periodu puberteta.

    9. Kockanje. Stručnjaci kažu da svi oni koji se kockaju u zrelom dobu tvrde da su to počeli da rade još u 6-7 razredu osnovne škole.

   10. Interesovanje za okultnim i sektaškim.

   11. Neoprez u saobraćaju.

 

Ljutnja i agresivni ispadi su česti u adolescenciji

 

 

    Činjenice o mentalnom zdravlju:

 

                    -   10% populacije odraslih ima nekih mentalnih problema;

                    -   25% ljudi tokom nekog perioda života ima nekih mentalnih poteškoća;

                    -   do teške invalidnosti dovode depresija, shizofrenija, zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

 

    Ukoliko se u periodu adolescencije deteta desi nepovoljni razvoj događaja, koji preti da uništi odnos deteta sa roditeljima, odnos deteta sa okolinom ili ukoliko procenite da je detetovo mentalno stanje iz nekog razgloga ugroženo, najvažnije od svega je na vreme potražiti stručnu pomoć za dete i porodicu u celini .

 

 

_ . _

Početna

Žaklina Filipović, psiholog